Lice

Kavez se raspada u cinkanim nijansama
Crveno i ljubičasto se kroz kišu stapa u krunu
Nad zemljom u telu što svetli u melanozi

Vapno se sipa sa okvira dvanaest prozora
Čisteći žetve u mlinarevom ključu
Kroz doba,čekajući varljivo violončelo oktobra

Dok se u livnici stvara nova osnova
Plemenitih legura hiljadu lica

Na koncima ih sada
držim pod šakama

1993.

. . .

glas boje meseca
poigrava se lišćem zore
duh,
bremenite svetlosti noćnika
kradom ispisuje
neprevodive
napeve u krvotok

1992.