Daljina

Pognula je glavu u svoje dlanove
isprepletene putevima počevši
da se seća kako su joj još uvek
govorile stare prijateljice
kada bi pile čaj ili obrtale
karte kako ga još uvek ponekad
vide, kako još uvek izgleda mlad
i da mu je držanje dobro.
Sanjala je da crveni bik probija
staklenu ploču beonjače,zajedno
su lovili utonule,čisteći se pri
susretima vrlo retkim i naivnim
gotovo uvek pri kraju jeseni kada
je dolazio u starom kišnom mantilu
zavijen u šal,sedao bi na klupu
kraj kapele istu onu gde ga je prvi
put videla pre mnogo godina,od kada
iz dana u dan nije prestajala da mu
iščitava bore nikada ne osetivši
da njen stomak drhti pod njegovim.

1992.