MENE

I

Stavljam u okovane noći
miris užeglog ulja i miris kože lišća
budim sve samoće sve gluve zabrane
na četiri strane sveta

II


Tuđ je lepi dan dok ne okošta
suludo vreme
otrovom ga hrani cvet otežale zemlje
dok ga ne iskopni potmuli led sna


III


Oči mi ostavite da žive tajni život
oči mi ostavite da žive
samo tako mogu znati
kako tama diše i kako se
vetar ubija

IV


Bolest ili slepi progoni od sumraka do sumraka
od uva do uva oko čela omeđenog teškim okovima
studenog stiska, ledene vatre u mesu
u teškom tumoru nesanice
što nastaje nakon danonoćnih klanja
sa veprom dvojnika nikako da se prekine
žuti teški obruč pomračenog Sunca


V


Legoh,
svečano u postelju lišća
još samo da zoru vidim
i da mi se nasmeje


1989.